Основна школа у Мајуру је подигнута 1887. године. Према постојећим подацима, школа у Мајуру је грађена 1887. године, а са радом почела касније. Према неким сазнањима, док школа није била комплетирана са сва четири разреда, учитељи су били привремени, по потреби, из школа у Шапцу, а према другим школа је започела са радом тек по завршетку и опремању. Школа је комплетирана 1891. године. Тада је за првог управитеља школе у Мајуру постављен Владислав Поповић, уједно и учитељ II, III и IV разреда, до тада учитељ школе код цркве у Шапцу. За учитељицу I разреда школе у Мајуру, распоређена је његова супруга Јелена Поповић.

Посебну пажњу заслужује учитељица Анка Рафаиловић. Била је из Шапца, пореклом из Варне. У Мајуру је радила од 1907. године. На почетку Првог балканског рата, пријавила се међу добровољце као болничарка. По завршетку тога рата, вратила се у Мајур међу своје ђаке. Кад је избио Други Балкански рат, поново је била добровољац и по окончању рата се вратила у школу.

Коначно, кад је започео аустроугарски напад на Србију, храбра учитељица Анка Рафаиловић се опет нашла међу добровољцима. Помагала је рањенима, болеснима, изнемоглима, нимало не штедећи своје здравље и своје моћи. Разболела се и умрла је у Трстенику у јесен 1916. године. Није имала порода.

Школске 1919/20. године забележен је први матурант гимназије из Мајура. Био је то Никола Топаловић. Годину дана касније, међу матурантима био је Живан Топаловић, потом Обрад Топаловић.

Школске 1928/29, Гимназију је завршио Радивоје Марковић, а уочи самог новог великог рата, прва девојка из Мајура, Јелена Топаловић. Друга свршена гимназијалка из Мајура била је Радојка (Марка) Ђукановић (1921-1987), која се касније после рата одселила и живела у Шведској.

Пре њих, у Гимназију је ишла Јелисавета-Савета Шаматић (1909-1933), кћи Милана и Љубице, али због тешкоћа, а и здравствених проблема, прешла је у Учитељску школу. Била је прва девојка из Мајура, која је завршила Учитељску школу, али се разболела и умрла веома млада са 23 године.

У то време су се појављивали и први студенти из Мајура, међу којима су запажени, најпре студент медицине Никола Топаловић, студент технике Живан Топаловић, студент права Обрад Топаловић, студент права и каснији новинар Радивоје Марковић и још неки други.

Као и све друге сеоске школе, и ова је обављала своју васпитачку и образовну функцију, у складу са временом и условима. О томе сведочи и кљижица из 1929. године “Правила фонда за потпомагање сиромашних ученика и ученица Основне школе у Мајуру”. Задатак Фонда је био да снабдева сиромашне ђаке зимском и летњом обућом од прилога добијених за светосавску прославу, од продаје ђачих ручних радова, од прихода са забава, концерата и изложби.

Развој школе, као и читавог насеља, нагло је прекинут ратом, када је Мајур порушен и спаљен. У склопу обнове школе, изграђен је павиљон са две учионице и ђачком кухињом. Много година касније, у просторију кухиње се уселила библотека, која се данас налази на спрату нове зграде.

Године 1969. школи се прикључује издвојено одељење у суседном селу Штитару. То је била још 1869. године „Недељна школа за опште образовање” и имала је 16 ђака. Опстајала је добровољним радом села и заслугом књижара Луке Туфегџића, чије име је носила до придруживања школи „Добросав Радосављевић-Народ” како се тада звала школа у Мајуру.

Матична школа и издвојено одељење 2003. године мењају име у Основна школа „Мајур” у Мајуру и Штитару. Матична школа мења и изглед. Доградњом спрата добијено је 16 специјализованих учионица, информатички кабинет, 4 канцеларије и библиотека.

Школа традиционално обележава школску славу Светог Саву. Сваке године, у друго половини месеца маја, низом активности прославља се Дан школе.

Close Menu